,,Kada pomislimo na igrice, mislimo na zabavu. Kada razmišljamo o učenju, mislimo na rad. Igre nam pokazuju da je ovo pogrešno. Oni pokreću ,,duboko” učenje koje je samo po sebi deo zabave. To je ono što dobre igre čini dubokim”. Džejms Dži
Koji su efekti video igrica na školski uspeh? Da li deci činimo medveđu uslugu time što ih puštamo da se igraju svakodnevno? Ili igranje zapravo pomaže da se izoštre mentalne sposobnosti deteta i da se bolje uči u školi? Ili, naprotiv, igranje video igrica nije ni u kakvoj vezi sa učenjem.
Sa jedne strane, neko bi izneo tvrdnju da video igrice nemaju puno da ponude deci, makar što se korisnih veština tiče. Sa druge strane, ukoliko se sa igricama (uostalom, kao i sa mnogim stvarima u životu) ne preteruje, onda malo zabave svakako ne predstavlja problem uspehu u školi i ne predstavlja pretnju procesu učenja.
Međutim, igranje igre u školi nije puka zabava. Mnogi nastavnici, na osnovu pozitivnih iskustva brojnih studija, koriste igre i principe igara kako bi poboljšali nastavu. U Južnoj Africi, na primer, sprovedena je studija Herselmana (1999) koja je istraživala korist do učenika šestog razreda osnovne škole koji uče kompjuterski potpomognuti jezik učenje (CALL) preko pet obrazovnih kompjuterskih igrica koje podržavaju nastavni plan i program osnovne škole. Jedan od zaključaka je bio da se, u procesu učenja, korišćenje video igara pokazalo korisnim učenicima nižeg materijalnog stanja.
U drugim studijama mere se efekti uvođenja obrazovnih video igrica u učionicu, kao i indikacije pozitivnih efekata na učenje, motivaciju i dinamiku učionice. Izveštaji nastavnika i njihova zapažanja promena u učionici potvrdili su korisnost video igrica u poboljšanju motivacije za učenje. Pozitivni efekti na motivaciju i dinamiku u učionici pokazatelji su da uvođenje obrazovnih video igrica može biti korisno sredstvo nastavnicima u učionici. Pored toga, studije su otkrile da virtuelne igre mogu poboljšati fokus i pažnju učenika sa hiperkinetičkim poremećajem i pomoći učenicima sa disleksijom da poboljšaju prostornu i vremensku pažnju, i time može poboljšaju čitanje.
Zabava u igricama je kritičan deo zašto je učenje zasnovano na igri nailazi na tako veliki uspeh. Igre mogu pomoći da se prikrije učenje osnovnih, ali izazovnih veština kojima bi se deca inače mogla odupreti. Deca će se dobro zabavljati, a neće shvatiti da usputno i uče.
Korišćenja video igrica može angažovati učenike i znatno time poboljšati iskustvo u učionici, posebno onim učenicima koji još uvek tragaju za svojim interesovanjima. To se pokazalo korisnim tokom pandemije, kada su igrice ujedno pružile način motivisanja dece povezane na daljinu. Upravo se u periodu pandemije pokazao izrazito veliki uspeh edukativnih aplikacija i igrica.
Nadalje, u mnogim igricama, igrači se susreću sa scenarijima koji uključuju donošenje odluka u trenutku. koje im omogućavaju da brzo vide uticaj svojih izbora u okruženju sa niskim rizikom, a zatim pokušaju (i pokušaju ponovo) ako posustaju.
Većina ljudi makar jednom je čula za Majnkraft, pa čak i oni koji o igricama vrlo malo znaju. Oni koji jesu, uvideli su koliko je popularna među decom (ali i odraslima). Majnkrafr je video igra koja igračima pruža veliki stepen kreativnosti, obično bez ikakvog unapred određenog cilja, ili alternativno sa ciljem koji su igrači postavili sami. Upravo zato je dobar alata za učenje. Ona omogućava učenicima da istražuju, stvaraju i zamišljaju na potpuno drugačiji način nego što bi to ikada mogli da urade u tradicionalnoj učionici. Lepota igre je u načinu na koji oslobađa kreativnost i učenika i nastavnika.
Nastavnici takođe sve više koriste aplikacije i platforme za interaktivne igre kao što su Kahoot i Quizizz. Obe su platforme za učenje zasnovano na igricama, koja se koristi kao obrazovna tehnologija. Više od 6 miliona nastavnika u 200 zemalja do danas koristi Kahoot aplikaciju kao zabavne formativne alatke kojom bi se osiguralo da učenici uče na pravi način.
Mnogi smatraju da se deca koja igraju video igre manje druže i da slabije sarađuju sa drugom decom. Iako učenici mogu da igraju igrice sami, većina obrazovnih igara podstiče igrače da efikasno sarađuju u timovima. Igrice su korisne za povezivanje i omogućavanje deci da se druže i međusobno komuniciraju.
Postoji mnogo dobrih principa učenja ugrađenih u dobre kompjuterske i video igrice. Psiholog i istraživač, Džejms Dži, smatra da uspešno učenje zahteva da se učenici osećaju kao aktivni akteri, a ne samo kao pasivni primaoci znanja. U video igrici, igrači su stvaraoci, ne samo pasivni učesnici. (Dobre) video igre su interaktivne, podstiču na sistematično razmišljanje i kreativnost u rešavanju problema, mogu da zainteresuju nezainteresovane učenike, podstiču takmičarski duh. Važao deo korišćenja igara u učionici je pokušaj da se sve ne gejmifikuje i da se počne od malih, koristeći igre sa pravilima koja učenici razumeju.