Ne čujemo često da su učenici zainteresovani za teme društvenih inovacija, građanske i lične odgovornosti, preduzimljivosti, kritičkog razmišljanja i razvoja kreativnosti pri rešavanju ekoloških i društvenih izazova. To samo znači da se društvenim inovacijama mora posvetiti više pažnje u učionicama. Tokom CSS-EU projekta „Obrazovanje za društvene inovacije“ nastavnici su imali prilike da definišu šta za njih znač obrazovanje za društvene inovacije.
Obrazovanje za društvene inovacije je grupni i kolaborativni proces učenja koji ima za cilj da podstakne pozitivne društvene promene, osnaživanjem i društvenom aktivacijom učenika. Tom prilikom kod učenika se razvijaju kompetencije za saradnju, preduzetništvo I inovativne aktivnosti koje vode održivijem društvu, smatra nastavnica Fizike i Primenjene nauke u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, Ana Marković.
,,To je novi, inovativni pristup učenju koji možemo da integrišemo u nastavi”, dodaje nastavnik biologije u OŠ “Svetozar Marković“ u Vranju, Dejan Katančević.
Nešto novo i zanimljivo što deci može probuditi maštu i interesovanja za izlazak iz klasičnih načina obrazovanja, pa čak i iz zone komfora koja se ogleda u pukom reprodukovanju gradiva zarad dobijanja ocena.
U radu na projektu, svako od nastavnika imao je različita iskustva. U fazi pripreme, organizovane su pripremne radionice za učenike i na osnovu pokazane zainteresovanosti izvršili smo selekciju onih koji će učestvovati u daljem radu. U fazi Inspiracije, učeniki su podstaknuti da iznesu šta je ono što vide kao problem i što bi želeli da promene. Na primer, u OŠ ,,Svetozar Marković“ svi su se složili da bi želeli da poboljšaju izgled školskog dvorišta. Tokom faze Istraživanja, učenici su pretraživali Internet i proveravali svoje ideje o tome kako bi to moglo da se uradi. Na osnovu toga se ušlo u fazu implementacije, kada su svoje ideje sproveli u delo uz podršku nastavnika, roditelja i lokalne zajednice. Na kraju, imali su priliku da sa svima podele svoje iskustvo kroz prikaz projekta na otvorenom danu škole i kroz prikazivanje završnog videa, kaže Dejan Katančević..
,,Tokom faze Pripreme bilo je zanimljivo, uz dogovor članova tima šta nam je činiti. Inspiracija je bila dinamična, uz razmene ideja i traženje prednosti i mana svakoj od njih. Tokom faze Istraživanje imali smo hiljade i hiljade sati istraživanja na Internetu, gotovo kao neko bekstvo u zdrav razum. Implementacija je protekla u jurnjavi sa domarom koji je vario konstrukciju, popunjavanje iste kompostom, dosta improvizacije, smeha, šale i druženja sa decom. Evaluacija nam je poslužila za divljenje sopstvenom delu i prihvatanje pohvala od strane kolektiva, uz osmišljavanje ideja za buduća unapređenja”, kaže nastavnik Savremene tehnologije, Primene računara i Informatika u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji i OŠ „Radoje Domanović“ u Kragujevcu, Miloš Milosavljević.
Iz različitih iskustva na projektu, proizilaze i različiti utisci ne samo nastavnika već i njihovih učenika. Učenici sada znaju da učenje može biti zanimljivo, da selektuju i prikupljaju podatke informacije sa interneta, kako se meri buka i prisustvo zagađivača u vazduhu, praktičan rad sa biljakama. Svakako mogu da primene deo koji se tiče tretiranja biljaka, pronalaženje merodavnih i objektivnih informacija na Internetu, tok rada na nekom projektu i izrada produkta projekta, instaliranje aplikacija za merenje buke i njihova upotreba, kaže Ana Marković.
,,Naučili su vrednost i značaj volontiranja. Takođe smo radili na razvoju kompetencija vezanih za ekologiju, kao i na podizanju značaja društveno korisnog rada. Sve to je moguće primeniti u svakodnevnom životu kroz brigu o zaštiti lokalne sredine. Uopšte, učešće na ovakvim projektima je važno pre svega zbog razvijanja svesti o ekologiji i volontiranja kao aktivnosti važne za čitavo društvo” dodaje Dejan Katančević.
Važno da se deca i mladi uključe u rešavanje društvenih izazova da bi što ranije stekli svest, a samim time i navike o uređenju i očuvanju svoje sredine.
,,Na mladima svet ostaje. Što bolje budu rešavali društvene izazove čeka ih bolja budućnost i viša primanja”,smatra Miloš Milosavljević.
Lokalna samouprava je pomogla kroz obezbeđivanje finansijske podrške za realizaciju projekta, a lokalna zajednica tokom samog uređivanju školskog dvorišta svojim radom, Dejan Katančević.
,,Uključivanje Centra za obrazovanje Kragujevac govori o tome da je projekat prepoznat kao važan ne samo za našu školu nego i šire. Uključivanjem lokalne zajednice, planiramo širenje projekta što podrazumeva postavljanje zelenih zidova na najugroženijim delovima grada gde su buka i koncentracija CO2 povećani”, dodaje Ana Marković.
Rad na ovakvim projektima menja rad nastavnika i utiče na odnose unutar nastave. Menja se odnos nastavnika i učenika, nastavnika i nastavnik/direktora, kao i nastavnika sa lokalnom zajednicom. Pre svega, razvija se timski duh, brišu se granice formalnosti i poboljšavaju se međusobni odnosi, najviše to kako se odnosimo jedni prema drugima,smatra Dejan Katančević.
Rad na ODI projektu izlazi iz klišea klasične nastave, budi kreativnost kod učenika (a i nastavnika), pokazuje da produkt može biti nešto konkretno i primenljivo, razvija osećaj za tehniku i estetiku i neguje timski rad i toleranciju. Ovakvi projekti na nov način zbližavaju učenike i nastavnike, pokazujući učenicima da učenje može biti zanimljivo i da nastavnici ne moraju biti samo puki replikatori nekih znanja iz udžbenika. Saradnja među kolegama i koleginicama je uvek poželjna i višedimenzionalno dobra stvar. Odnos nastavnik – lokalna zajednica svodi se na trpljenje prvih postojanja i parazitiranja onih drugih (neki vid blagog sm odnosa, tipičan za celo naše društvo), nadovezuje se Miloš Milosavljević .
Na ovakvim projektima je važno učestvovati zato što učionica nije jedino mesto za učenje.Ovakvi projekti na nov način povezuju učenike i nastavnike, pokazujući učenicima da učenje može biti zanimljivo, da nastavnici mogu biti koordinatori, mentori i saradnici svojim učenicima. Saradnja među kolegama i koleginicama je uvek poželjna i višedimenzionalno dobra stvar. Odnos nastavnik – lokalna zajednica svodi se na uzajamni dijalog i implementaciju produkata projekta. Učenici imaju priliku da izađu iz svakodnevnih okvira škole i ustaljenih klišea. Istraživačko-projektnim radom kod učenika se podstiče kreativnost i preduzetnički duh a pritom razvijaju osećaj za tehniku i estetiku, timski rad i toleranciju, smatra Ana Marković.
,,Preporučujem i svojim kolegama da učestvuju u ovakvim projektima jer na njh (kao što je na mene) svakako može uticati pozitivna atmosfera, motivisani, kreativni mladi ljudi koji se uključuju u akademske, društvene i vannastavne školske aktivnosti”, nastavlja Ana Marković.
Kroz usavršavanje nastavnika, koji će biti spremni da zajedno sa svojim učenicima realizuju projekte koji su zasnovani na osnovnim načelima društvenih inovacija, možemo podstaći društveno-političku aktivaciju učenika za pokretanje pozitivnih društvenih promena.
Cilj projekta "ChangeShapingSchools" je implementacija programa "Obrazovanje za društvene inovacije" kroz stručno usavršavanje nastavnika koji će biti obučeni da sa svojim učenicima realizuju projekte koji su zasnovani na osnovnim načelima društvenih inovacija koji počivaju na praktičnoj primeni projektne nastave, dizajnerskog razmišljanja (design thinking), kolaborativnog učenja s fokusom na rešavanje društvenih i ekoloških problema u lokalnim okvirima prateći kao osnovu UN Ciljeve održivog razvoja.
#css-eu