Neosporni podaci pokazuju da vremenske i klimatske promene imaju mnogo negativnih uticaja na današnji svet. Ne možemo poreći porast ekstremnih šumskih požara, neobične vremenske fenomene, topljenje polarnog leda, iscrpljivanje kišnih šuma i izumiranje vrsta. Čovečanstvo njih više ne može ignorisati.
Najbolji način borbe protiv klimatskih promena i njihovih katastrofalnih ishoda jeste obrazovati decu o tome kako ljudska aktivnost utiče na životnu sredinu. Kao rezultat, naredna generacija će imati znanje i alate za traženje boljih rešenja. Deca su svesna ekoloških tema više nego što se može pretpostaviti. Učenici su ne samo u stanju da shvate ozbiljnost ekološkiih problema, nego mogu da sami preuzmu inicijativu u njihovom rešavanju u sredinama u kojima žive. I zato počnimo sa idejom da, uz korišćenje pravog pristupa, možemo decu naučiti bilo čemu-što znači i ekološkim problemima. Možemo im objasniti važnost prirode i to sve bez potrebe korišćenja komplikovanih i njima nerazumljivih izraza. Međutim, neko bi se mogao zapitati koliko je zaista važno učiti decu problemima biodiverziteta i zagađenosti i kakvo je dečje mesto u pitanjima ekologije i rešavanja problema?
Krajem prošle godine, održana je 27. Konferencija UN o klimatskim promenama, poznatija kao COP 27. Ona je predstavljala značajan korak napred u razmatranju dece i njihovih prava u klimatskim akcijama. Ona je ključni je trenutak za postizanje sporazuma koji omogućavaju klimatske akcije koje su osetljive na decu.
Klimatska kriza predstavlja ogromnu pretnju dečjim pravima, a masovni klimatski poremećaji već usporavaju postignute rezultate koji poboljšavaju njihove živote. Praktično sva deca na svetu – jedna trećina globalne populacije – su pogođena klimatskim promenama, i zbog svog jedinstvenog stepena fizičkog, fiziološkog i kognitivnog razvoja, predstavljaju jednu od najranjivijih grupa u suočavanju sa klimatskim promenama. Koalicija je izradila zajednički dokument o stavu, Inkorporiranje prava deteta u klimatske akcije, i kao rezultat ovog kolektivnog napora bez presedana pre i tokom COP27, postignut je značajan napredak.
Sveobuhvatna odluka o COP 27 takođe prepoznaje ključnu ulogu dece u reagovanju na klimatske promene i podstiče države da ih uključe u svoje procese dizajniranja i implementacije klimatskih promena. Odluka takođe daje važnost međugeneracijskoj jednakosti, priznajući da efekti delovanja prethodnih generacija nameću problemei ljudima u budućnosti, uključujući decu i buduće generacije.
Upravo zato je nužno podizanje svesti kod onih kojima ostaje naša Planeta. Podizanje ekološke svesti deteta počinje rano. Deca, posebno deca u osnovnoj školi, vole prirodu i da budu napolju. Njihovi nastavnici mogu organizovati čas van učionice i tu priliku iskoristiti da ih upoznaju podstaknu njihovu radoznalost za proučavanje životne sredine i o pozitivnim uticajima koje mogu imati na Zemlju i njen ekosistem. Naravno, ne igraju samo nastavnici ulogu u stvaranju zelene svesti kod dece. Roditeljima je takođe poverena značajna uloga u tom poslu. Podizanje ekološke svesti deteta postalo je cilj svake porodice i svakog obrazovnog sistema, pošto smo svi zajedno u ovome.
Osvešćivanje dece o pozitivnim uticajima koje mogu imati na Zemlju i njen ekosistem zahteva dublje proučavanje staništa, ekologije i Zemljinih sistema. Na primer, deca koja uče o okeanskim staništima najčešće proučavaju: varijacije biljnog i životinjskog sveta u moru, kako more obezbeđuje hranu za svet, kako se električna energija proizvodi iskorištavanjem energije stvorene iz talasa.
Deca su svesna ekoloških tema više nego što se može pretpostaviti. Učenici su ne samo u stanju da shvate ozbiljnost ekološkiih problema, nego mogu da sami preuzmu inicijativu u njihovom rešavanju u sredinama u kojima žive. I zato počnimo sa idejom da, uz korišćenje pravog pristupa, možemo decu naučiti svemu. Možemo im objasniti važnost prirode, da pomognemo njihovom psihičkom i fizičkom razvoju, i to sve bez potrebe korišćenja komplikovanih i njima nerazumljivih izraza.
Da bismo mogli da se nadamo pozitivnim ekološkim promenama moramo se aktivno baviti obrazovanjem mlađih generacija o održivom razvoju. Potrebno je da buduće vođe sutrašnjice, u svetu materijalizma u kojem živimo, približimo prirodi, da bismo ih na taj naučili ekološkoj svesti.
Comments