#designathon #obrazovanje #mejker #DIY #škola #kursevi #radionice #mladi #nastavnici #inovacije #deca #roditelji
Uvodjenjem "maker" (stvaralačkog) sistema edukacije u školske klupe ne samo da će se razvijati kreativno mišljenje, kritički stav i smisleno učenje koje je daleko trajnije u svesti deteta od mehaničkog usvajanja znanja, već ce se, takodje, pomoći učiteljima i nastavnicima da premoste jaz izmedju onoga što učenike interesuje i o čemu žele više da znaju i onoga što im se nameće da uče u školi.
Svi smo se barem jedanput u životu tokom školskih dana susreli sa nedostatkom koncentracije i motivacije, sa učenjem onoga što nam je manje interesantno ili uopšte nezanimljivo, sa učenjem samo da bismo dobili ocenu. U takvim momentima, učenicima je najteže da pronadju najlakši i najefikasniji oblik ucenja, dok je učiteljima i nastavnicima večita dilema na koji način motivisati učenike da misle i rade, kako im približiti materiju koja se čini teškom, zamornom i neinteresantnom i na koji način uskladiti školsko gradivo i potrebe savremenog društva i doba u kom živimo.
Poslednjih decenija u mnogim zemljama širom sveta, a kao posledica naučnih dostignuća i pojave sve većeg broja modernih tehnologija, postaje dominantan oblik tzv. stvaralačkog učenja koji predstavlja jednu od početnih faza modernizacije obrazovnih sistema. Kako bismo jasno uspostavili vezu izmedju ova dva pojma – učenje i stvaranje – i dobro ih razumeli, moramo poći od najranijih početaka.
U biti svega što postoji na ovom svetu, pa i u osnovi samog sveta stoji stvaranje. Ono predstavlja proces nastanka nečeg novog, ali je ujedno i spoznaja nivoa znanja, umešnosti i mogućnosti onoga ko stvara. Učenje je pak sticanje znanja i razvijanje veština i navika. Bez njega se ne bi moglo zamisliti postojanje.
Stvaranje je staro koliko i učenje, ali ljudska želja da nešto kreira datira još od pamtiveka, od najranijih formi čovekove aktivnosti – od prilagodjavanja na sredinu u kojoj živi, od ostavljanja pisanih tragova na zidovima pećina, pravljenja kamenih alatki (orudja i oružja), pa sve do najmodernijih naučno-tehnoloških dostignuća koji umnogome olakšavaju život i opstanak na Zemlji.
Kada spojimo ova dva pojma dobijamo treći – stvaralačko učenje. Zbog cega je baš ono važno za modernizaciju i unapredjenje sistema obrazovanja? U osnovi stvaralačkog ili prakticnog učenja čuči ideja da su svi učenici kreatori i da ovaj tip učenja ima ključnu ulogu u stvaralačkom odnosno iskustvenom modelu obrazovanja. U modernom shvatanju učenja kao stvaranja akcenat je na samim učenicima pred kojima se nalaze zadaci koje treba da reše. Uloga nastavnika je da ih podstiče i ohrabruje da istražuju, otkrivaju, misle, da se igraju, eksperimentišu, otvoreno iznose i adekvatnim argumentima zastupaju svoje mišljenje. Svoje iskustvo i stečena znanja učenici koriste i povezuju sa novim znanjima stečenim samostalnim istraživanjem sveta koji ih okružuje.
Interesantna je činjenica da je stvaralačko ili aktivno učenje bilo aktuelno još u 17. veku kada je češki sveštenik Jan Amos Komenski izazvao radikalne promene stavova po pitanju sistema obrazovanja, zalažuci se za obavezno školovanje dece, ali tako da nastava u školama bude prilagodjena potrebama i osobinama učenika.
Drugim rečima, Komenski je zastupao stavove da deca sopstvenom aktivnošcu treba da izučavaju stvarnost. Ideje ovog ceškog sveštenika delili su brojni filozofi, psiholozi, reformatori i pedagozi, a jedan od njih je svakako i americki psiholog i filozof Džon Djui.
Djui se smatra najzaslužnijim za razvoj progresivnih ideja u obrazovanju, odnosno onih ideja koje su polazile od teze da se dobro obrazovanje u osnovi sastoji od samostalnog sticanja znanja i veština i da učenje treba da se odvija kroz aktivnost, praktično i laboratorijsko iskustvo, nasuprot tradicionalnom formalnom učenju koje u prvi plan stavlja prenošenje znanja od ucitelja ili nastavnika do učenika, kao i puko memorisanje, a zatim reprodukovanje sadržaja.
Uvodjenjem ovakvog sistema edukacije u školske klupe ne samo da će se razvijati kreativno mišljenje, kritički stav i smisleno učenje koje je daleko trajnije u svesti deteta od mehaničkog usvajanja znanja, već će se, takodje, pomoci edukatorima, odnosno, učiteljima i nastavnicima da premoste jaz izmedju onoga što učenike interesuje i o cemu žele više da znaju i onoga što im se nameće da uče u školi.
Comentários