NA ŠTA MISLIMO KAD KAŽEMO DIZAJN?

#kidhub#designthinking#design#make#innovate#kidmaker#futuready

Dizajn može da bude veb, industrijski, graficki, modni…Dizajn je proces donošenja serije odluka kojima se nešto konstruiše, oblikuje ili kreira. Precizno se definiše i kao dosezanje cilja unutar ogranicenja. Obicno se odvija po unapred odredjenom planu, ideji ili zamisli. Svrha dizajna je realizacija plana ili ideje koji mogu biti uzrokovani potrebom da se reši odredjen problem. Zbog toga se proces dizajna cesto definiše i kao proces rešavanja problema.

Kada govorimo o primeni dizajna u novim tehnologijama, pre svega mislimo na dizajnersko razmišljanje - design thinking.

Šta je dizajnersko razmišljanje?

Ovakvo razmišljanje uključuje kreativan, interaktivni i dinamicki pristup rešavanju problema. Dizajnersko razmišljanje može da se koristiti za poboljšanje iskustva ucenja i ishoda medju decom. Deca su majstori mašte i intuicije. Dok još nisu izložena stereotipima i korumpiranom znanju koje teži ubijanju kreativnosti kod odraslih, lako je u process ucenja ukljuciti dizajnersko razmišljanje kao prirodni nacin ucenja.

Osnove dizajnerskog razmišljanja ukljucuju otkrivanje, empatiju, eksperimentisanje i dobijanje rezultata. Stvarni proces ukljucuje empatiju, definisanje, ideaciju, kreiranje, izradu prototipa i testiranje. Primena ove metodoligje mišljenja medju decom podstice maštu, a ucionica postojate izvor inovacija i kreativnosti.

Deca imaju razlicite interese i talente od predškolskog uzrasta. Dizajnerski nacin razmišljanja treba primeniti na njihova interesovanja kako bi naucili da svoje ideje sprovedu u realnost.

Empatija je osnova za odnose i integraciju u društvo. Ova veština ni u kom slucaju nije prirodna jer se mora nauciti. Ljudska bicca se radjaju prirodno nezavisna i samoljubiva. Kada su prepušteni sami sebi, njihove potrebe imaju tendenciju da dominiraju scenom na račun drugih. Važnu ulogu u nastavi o empatiji ima uloga nastavnika. Nastavnik mora da prizove prave emocije kod ucenika. Zatim, on ili ona treba da uce ucenike interakciji u okruženju koje je toplo i bezbedno.

Ideacija je u osnovi strategija koja se koristi za razmišljanje o idejama. U svakom okruženju za ucenje, prakticni deo treba uvek da bude usmeren na to da deca mogu da razmišljaju. Njihove cesto smešne imaginacije su od vitalnog znacaja za razvoj veština kritickog mišljenja.

Deca treba da nauce da sama procenjuju ili razmišljaju o stvarima koje su uradili, šta su njihovi prijatelji rekli ili šta su zainteresovani da rade. Ovde mogu da stvore skice ili modele onoga što su zamislili.

Rezultat svake jednostavne vežbe u ucionici je prototip, bilo da je ispravan ili pogrešan. Nastavnici nikada ne bi trebalo da demoralizuju decu zbog necega što nije u redu. Medjutim, oni treba da obucavaju mlade umove da odrede da li odgovori ili rezultati izgledaju kao ono što je nastavnik želeo.

Testiranje rezultata doprinosi poveccanju efikasnosti i dobijanju ispravnih rešenja kada deca uče iz svojih grešaka.

Dizajnersko razmišljanje eliminiše pamccenje kao nacin ucenja. Memorisanje cini coveka nesposobnim da prilagodi rešenje kako bi zadovoljio potrebe. Medjutim, kombinacija kritickog mišljenja, refleksije i testiranja uvek dobija funkcionalno rešenje. Kada to deca uce u ranom dobu, ona razvijuju inovativne pristupe rešavanju problema bez obzira na karijeru koju biraju kasnije u životu.

Zašto je dizajnersko razmišljanje toliko važno u današnjem svetu?

Tokom poslednjih decenija, postalo je presudno da se razvijaju i usavršavaju veštine koje nam omoguccavaju da razumemo i reagujemo na brze promene u našem okruženju i ponašanju. Svet je postao sve više medjusobno povezan i kompleksan, a dizajnersko razmišljanje nudi nacin da se uhvatimo u koštac sa svim ovim promenama na nacin koji je najhumaniji.

Dizajnersko razmišljanje nam nudi sredstvo za razmišljanje izvan okvira i takodje dublji uvid u rešavanje problema. Proces razmišljanja o dizajnu je postao sve popularniji tokom poslednjih nekoliko decenija, jer je bio kljuc uspeha mnogih globalnih kompanija kao što su Google, Apple i Airbnb koje su ga primenile na pravi nacin. Dizajnersko razmišljanje sada se predaje na vodecim univerzitetima širom sveta i ohrabruje se na svim nivoima poslovanja.

Dizajn razmišljanje poboljšava svet oko nas svakim danom zbog svoje sposobnosti da generiše revolucionarna rešenja na inovativan nacin. Mišljenje o dizajnu je više od procesa, otvara potpuno novi nacin razmišljanja i nudi kolekciju prakticnih metoda koje pomažu da se formira novi pristup rešavanju problema.

Poreklo dizajnerskog razmišljanja

I industrijska revolucija i Drugi svetski rat pomerili su granice onoga što smo mislili da je tehnološki mogucce. Inženjeri, arhitekte, industrijski dizajneri, kao i naucnici tada su poceli da se bave pitanjima kolektivnog rešavanja problema, vodjeni znacajnim društvenim promenama koje su se desile u to vreme. Dizajnersko razmišljanje je nastalo iz haosa iz 50-ih i 60-ih godina sa namerom da se kroz primenu razlicitih tehnlogija i nauka bolje osmisli buducnost.