Kritičko mišljenje je jedna od ključnih veština koja se neguje u savremenom obrazovnom sistemu, posebno u stem obrazovanju (nauka, tehnologija, inženjering i matematika). Ova veština podrazumeva analizu, evaluaciju, interpretaciju i donošenje zaključaka na osnovu dostupnih podataka, što je od suštinskog značaja za inovacije u obrazovanju.
Iako na prvi pogled kritičko mišljenje može delovati kao veština koja se bavi kritikovanjem, zapravo se odnosi na donošenje odluka zasnovanih na pažljivom i promišljenom razmatranju informacija. Pedagoška istraživanja pokazuju da su ove veštine ključne za donošenje odluka u različitim oblastima, uključujući zdravlje, finansije i međuljudske odnose, što ih čini neophodnim za uspeh u 21. veku.
8 Najvažnijih Veština Kritičkog Mišljenja:
Analiza: Analiza podrazumeva razlaganje celina na delove kako bi se bolje razumele njihove komponente. Na primer, u stem obrazovanju, učenici mogu analizirati naučni eksperiment razlažući ga na ključne varijable i procese kako bi razumeli kako svaki deo doprinosi krajnjem rezultatu.
Evaluacija: Evaluacija podrazumeva procenu vrednosti ili kvaliteta nečega. Na primer, učenici mogu uporediti dve različite inženjerske rešenja i proceniti koje je efikasnije, uzimajući u obzir faktore kao što su održivost, troškovi i funkcionalnost.
Interpretacija: Interpretacija se odnosi na objašnjavanje značenja ili značaja nečega. Na primer, učenici mogu tumačiti podatke prikupljene tokom naučnog istraživanja i diskutovati o njihovom značaju u kontekstu postavljenih hipoteza.
Sineteza: Sinteza podrazumeva kombinovanje informacija iz različitih izvora kako bi se formirala celovita slika. Na primer, učenici mogu pisati eseje u kojima integrišu informacije iz različitih izvora o ekološkim inovacijama u inženjeringu, stvarajući koherentan argument.
Zaključivanje : Zaključivanje podrazumeva donošenje zaključaka na osnovu dokaza. Na primer, u stem obrazovanju, učenici mogu doneti zaključke o mogućim ishodima eksperimenta na osnovu promene jedne od varijabli.
Postavljanje Pitanja: Pitanja su formalne ili neformalne upite koje omogućavaju bolje razumevanje. Na primer, tokom časa u edukativnom centru KidHub, učenici mogu postavljati pitanja o inovacijama u tehnologiji, što podstiče dublje istraživanje i kritičko razmišljanje.
Refleksija: Refleksija podrazumeva razmišljanje o iskustvima ili idejama kako bi se izvukle pouke. Na primer, nakon završetka stem projekta, učenici mogu reflektovati o procesu, identifikujući šta je bilo uspešno, a šta bi moglo biti unapređeno.
Formiranje mišljenja ili zaključka: Na primer, učenici mogu doneti odluku o najboljem rešenju za neki problem u zajednici, uzimajući u obzir različite faktore kao što su troškovi, pristupačnost i potencijalne koristi.
Edukativni centar KidHub je posvećen negovanju ovih veština kod učenika i nastavnika, jer verujemo da su one ključne za stvaranje generacija koje su sposobne da se suoče sa izazovima budućnosti. Kroz naše programe primenjujemo Dizajnaton metod rada koji se zasniva na stvaralačkom obrazovanju i dizajnerskom razmišljanju, a fokusira se na stem obrazovni model.
Ukoliko želite da budete obavešteni o programima za decu, mlade, edukatore ili omladinske radnike koje planiramo u narednom periodu, možete se prijaviti na naš Newsletter
Izvor:
Butler, H. A. (2024). Enhancing critical thinking skills through decision-based learning. J. Intell., 12(2), Article 16. https://doi.org/10.3390/jintelligence12020016
Comments